Feministička perspektiva web dizajna sa fokusom na korisničkim iskustvima – ukratko, uz Aleksandru Ninković

Feministička perspektiva web dizajna sa fokusom na korisničkim iskustvima – ukratko, uz Aleksandru Ninković

Aleksandra Ninković, uspešna dizajnerka, sprovela je istraživanje u kojem je objedinila činjenice koje je prikupila s ličnim zapažanjima. Predmet Aleksandrinog istraživanja bio je web dizajn u svom užem smislu, sa fokusom na korisničkom iskustvu, u skladu s feminističkim teorijskim okvirom i praksom  (pun naziv rada je – Feministička perspektiva web dizajna sa fokusom na korisničkim iskustvima (UX))

Analiza obuhvata neizostavne delove plasiranja proizvoda, bilo da su u pitanju web ili mobilne aplikacije, a to su upravo korisnička iskustva i brend. U ovom radu bavila se prvenstveno dizajn istraživačkim metodologijama / design research methodologies.

Kada se podrobnije ispita plasiranje proizvoda i sagledaju stavovi marketinga i menadžmenta, pokaže se da je većina proizvoda namenjena određenim ciljnim grupama. Ono što predstavlja problem u ovakvom modelu formiranja ciljnih grupa je nedostatak širine pri odabiru “targetiranih”. Često se mogu čuti kritike zbog fokusiranja na isključivo jednu ciljnu grupu prema kojoj se formira proizvod i njegove funkcionalnosti – bele, mlade, visoko obrazovane i telesno zdrave muškarce, što je osnovna odlika dualističke, patrijarhalne, hijerarhijske podele sveta. Ovim pristupom su isključene sve ostale društvene grupe i njihove korisničke potrebe, čime je reprezentativni uzorak, tačnije ciljna grupa svedena na  privilegovani beli normativ (engl. normative whitness).

 “Prilikom  dizajn procesa, tačnije kreiranja persone, ciljnih grupa i sadržajne arhitekture većina dizajnera i dizajnerki se nesvesno koristi I-metodologijama (I-methodologies) za kreiranje slika i vizuala, kao i grafičkih elemenata tj samog sadržaja.” – navodi Aleksandra. Ovo znači da se dizajner (dizajnerka) stavlja na mesto korisnika (korisnice), dakle – dizajnira shodno svom ukusu, znanju o korisniku, ili znanju tima čiji je član, bez empatijskog pristupa, na osnovu reprezentacija o određenoj grupi korisnika.

Dalje, veoma često se sam proizvod daje korisniku na testiranje i ocenjivanje nakon što je završen i predstavljen javnosti. “Feedback on design” daje se, najčešće, putem interneta. U ovom smislu izbegavaju se rodno-senzitivne metodologije.
Dizajneri i tim oformljen oko kreiranja jednog proizvoda često osećaju potrebu da ubace detalje koji, kada su žene uključene u ciljnu grupu korisnika, često umeju biti stereotipni. Ovo pravilo važi prilikom upotrebe vizuelnih elemenata, ali i kada je reč o odabiru teme. Smatra se da ženama i devojkama, u globalu,  više pogoduju teme koje se tiču astrologije, mode i sličnog. Stiče se utisak da su žene posmatrane kao sofisticiranije, ali i kao slabiji pol. Ovo se može zaključiti, između ostalog, i na osnovu odabira boja i motiva.
Aleksandra navodi nekoliko ilustrativanih primera – počevši od proizvoda koji je prvenstveno bio namenjen ženama, ali je nekako uspeo da probije i do muške populacije, a to je apple rose gold model mac book-a. Iako je u domenu tehnologije, ovaj proizvod tretiran je više kao aksesoar. Međutim, kako je ipak pronašao put do brojnih muških potrošača, ovo se može posmatrati i kao brisanje te polarizacije na osnovu rodova.

“Analiziram android mobilnu aplikaciju koja je besplatna i dostupna je na Google Play Store-u https://play.google.com/store/apps/details?id=com.popularapp.periodcalendar

Sama aplikacija ima ocenu 4.7 na osnovu procene 3,224,057 korisnika širom sveta. Aplikacija se nalazi u kategoriji health and fitness” i tek je jedna od mnogobrojnih sa namenom da se prate redovne i neredovne menstruacije, ovulacija, trudnoća i PMS simptomi. Statistika na stranici navodi da postoji preko 40 000 android korisnika, i da je u 43 zemalja omiljena health and fitness” aplikacija. Samim tim jedna je od mnogobrojnih mobilnih aplikacija namenjenih isključivo ženama.” – navodi Aleksandra, i analizira detaljnje ovu aplikaciju u nastavku svog istraživanja. Prvo što joj je zapalo za oko je dominacija pink-roze boje. Tema je u vidu roze knjižice s obeleživačem, što jasno upućuje na dnevnik. Roze boja i cvetni motiv na korici knjige je simbolika koja se direktno vezuje za ženski pol, odnosno predstavu o njemu, bez obzira na godine, obrazovanje i druge socijalne odrednice. Postavlja se pitanje da li je samo ružičasta boja potpuno prikladna za žene, u ovom aspektu, a uz to, Aleksandra smatra da je roze boja ovde korišćena kao supstitucija za crvenu, jer upućuje na ciklus, ali je blažeg intenziteta.

„Smataram da treba napomenuti da je svaka osoba idividualan skup anatomsko-fizioloških procesa, te da ovakva kalkulacija može da pretpostavku ali ne i preciznu procenu, koja je neophodna kada se radi o proračunu plodnih i neplodnih dana, ovolucaije ili kontole začeća”, kaže Aleksandra i dodaje da ova aplikacija ne pruža jedinstveno korisničko iskustvo.

Kao plastičan primer implicitne reprezentacije Aleksandra navodi Bic for her olovku namenjenu devojkama i ženama, koja se proivodi u roze i ljubičastoj boji.

99619_subitem_full  Postavlja se pitanje zašto bi predmet kao što je hemijska olovka, koji koriste jednako pripadnici oba pola, bio namenjen ženama. Naravno, muškarci mogu kupiti ovu olovku, ali tada stupa na snagu pitanje maskuliniteta. Govoreći o društvenom oblikovanju tehnologija, procesu izgradnje tehnološki obrazovanog društva, kao i o rodnom oblikovanju ovih procesa, Doris Allhutter govori o dizajnu i softverskom razvoju kao društveno tehnološkom procesu oblikovanja i konstruisanja značenja. U svakodnevnoj praksi univerzalna značenja i društveni diskursi postaju operativni u dizajn procesu kroz skrivena značenja i uverenja.

“Dekonstrukcijskim pristupom propituje se normativnost diskursa i praksi, otkrivajući kreirano značenje onoga što nazivamo prirodnim” i normalnim”. Zato je mind scripting” dobar istraživački metod i alat za proveru reprezentacija u dizajnu i ICT-u. Kao takav potiče od kritičkog pristupa dizajnu, a podrazumeva kreiranje korisničkih timova koji zajedno rade na promišljanju, koncipiranju, kreiranju i implemetaciji određenog proizvoda, ne samo u finalnom procesu testiranja, nakon što je proizvod (aplikacija) predstavljen korisnicima, već i na početku i u toku razvoja aplikacija.”

U nastavku teksta ćemo pomenuti Anketu koju je Aleksandra sprovela u svrhu ovog istraživanja.

“Kako bih pronašla odgovore na prethodno postavljena pitanja, sprovela sam anketu na slučajnom uzorku osoba muškog i ženskog pola koje se na svakodnevnom nivou bave dizajnom mobilnih i desktop aplikacija, programiranjem i testiranjem, najčešće u domenu bankarskog poslovanja, e-commerce-a, tačnije on line prodavnica, platformi za oglašavanje i igara.” Učestvovalo je 60 ispitanika, 36,7% činile su devojke starosti od 19 do 29 godina, visoko obrazovsane.

Nakon opštih pitanja, ispitana grupa je odgovarala i na pitanja koja se odnose na zastupljenost polova u dizajn industrijama kao i u ICT-u. Procenat od 76.7% ispitanika smatra da u pomenutim industrijama ima više osoba muškog pola, ali da su osobe ženskog pola zastupljene na dizajn i programserskim pozicijama isto ili približno jednako plaćene, što ukazuje na to da ispitanici vide visinu finansijske naknade kao ravnopravnu u vrednovanju rada.

“Bitno je istaći da je ispitivana grupa na pitanje Da li u procesu definisanja mood board-ova i stilova izbegavaš stereotipizaciju korisnika/ca na osnovu pola (roze je za devojčice, plavo za dečake)”, 38.3% ispitanika i ispitanica je odgovorilo ponekad”, 25% je odgovorilo nikad”, a tek 23.3% uvek”.”
Aleksandra smatra da će sledeće doprineti poboljšanju korisničkog iskustva i izlasku iz uobičajenih okvira – „Alternativa se nalazi u primeni tehnika koje zahtevaju izmenu uobičajenog dizajn procesa, ali i informisanju i izbegavanju podvojenih mišljenja koja se dalje kroz rad reflektuju na web proizvode dostupne uglavnom privilegovanim grupama (ostvaruju se kroz materjalni status, dostupnost tehnike i interneta, dostupnosti posla, obrazovanja i td.). Znajući da fukcionalnost i vizuelni identitet zajedno čine faktor jedinstvenosti, različitosti i individualizma kako za korisnika, tako i za kompaniju, smatram da je neophodno istražiti u kojoj  meri je UI i UX dizajn uslovljen odlukama koje menadžemnt donosi, šta kompanija nudi korisniku, na kom tržištu i u kom okruženju, kao i kakva je konkurencija. Iz perspektive korisnika (CX) ova pitanja mogu se odnositi prevashodno na odlučivanje dizajnera i menadžmenta u samom procesu kriranja koncepata, kako dizajner pristupa korisniku, da li prepoznaje korisničke potrebe, da li je proizvod upotrebljiv i intuitivan na nivou naučenog ponašanja kao i kako se odnosi prema širim ciljnim grupama koje uslovno ne uključuju normativni pristup percipiranja potreba tih istih korisnika i korisnica.

Participativni dizajn je dao revolucionarno rešenje u procesu evalucaije samog proizvoda kroz direktnu upotrebu mobilne aplikacije ili softverskog rešenja. Korisnici mogu poslati pitanja, sugestije, žalbe i ocene putem interneta kao korisnički feedback. Ovakav pristup sprovode sve veće kompanije kao što su Adobe ili Microsoft. Nažalost, i ovakav pristup ima mana koje se ogledaju u kupovnoj moći korisnika alata (npr Adobe Photoshop-a) koji su veoma često skupi i čije su licence vremenski ograničene. Ovakva poslovna politika tera korisnike i korisnice koji nisu u mogućnosti ili one koji ne žele da plate alat, da koriste krekovane verzije programa koje imaju nepredvidivo ponašanje puno bug-ova[1] i onemogućavaju korišćenje pojedinih delove alata, najčešće i evaluaciju korisničkog iskustva.”