Uspešne početnice u IT svetu – intervju sa Bojanom Cvetkov

Uspešne početnice u IT svetu – intervju sa Bojanom Cvetkov

Pozdrav devojke!

 

Kako smo u kontaktu sa devojkama na teritoriji čitave zemlje, koje se bave Informacionim Tehnologijama, došli smo na ideju da svaka od vas koja je zainteresovana da podeli sa nama svoje iskustvo, svoj razvojni put, početke u firmi ili iskustva sa poslodavcima, uradi to na ovaj način, da bi ostale devojke dobile dodatnu motivaciju za dalji put u oblasti programiranja.

Naime, Bojana Cvetkov je naš redovni pratilac, student je Elektronskog fakulteta u Nišu, inače je iz Vranja, i tvrdi da da nas i na jugu Srbije, u manjim gradovima, ima sve više.

“Prvi susret sa programiranjem, konkretno sa opisnim programskim jezikom HTML, bio je 2006. godine.

danijela  Naime, tada sam iz znatiželje u društvu prijatelja pokušala da samostalno napravim stranicu u HTML-u. Jednu, drugu, petu. I meni se to dopalo. Tada zapravo počinju prvi koreni mog rada. Po završetku srednje škole, kao sledeće obrazovanje izabrala sam Elektronski fakultet, smer – Elektronika, podsmer – Multimedijalne Tehnologije. Medjutim, sam početak studija i nije probudio neku veliku želju u meni. Falila mi je dodatna motivacija, falilo mi je ono nešto što bi me više privuklo. Ne mogu da kažem da se želja ugasila, ali me jednostavno nije više zanimalo to velikim intenzitetom jer u prvog godini sem programiranja u C-u nista slično tome nije bilo. Očekivala sam više rada i više predmeta iz oblasti programiranja. Na trećoj godini sam se ozbiljnije susrela sa onim što je mene u stvari zanimalo. U okviru predmeta, imali smo Web Dizajn gde smo koristili Adobe Photoshop i ujedno učili HTML i CSS gde me je opet sve to dublje zaintrigiralo. Shvatila sam da se u Photoshopu veoma dobro snalazim i to je nešto na čemu sam radila dosta dugo. Web dizajn, logo dizajn itd. Kako je vreme odmicalo, dosta sam se nervirala oko sitnica, jer čovek baš ne može da bude kreativan 24 sata, 7 dana u nedelji.

Dešavale su mi se česte blokade. Iako nikako nisam želela da odustanem, bilo je momenata kada sam se pitala  šta ja u stvari želim da radim? Plašila sam se da koračam dublje u taj svet kodiranja/programiranja  jer sam smatrala da mi žene baš i ne možemo najbolje da prođemo u tom poslu. Sada znam da sam bila u zabludi. Ali, to je trajalo dobrih godinu dana dok nisam upoznala devojku koja je freelancer i radi kao  CEO. Tada je sa njom krenula priča o tome šta znam i kako mogu da napredujem. Moram da napomenem da smatram da još uvek nisam spremna da radim kao freelancer jer smatram da moje zanje nije potpuno zadovoljavajuće, ali ja radim na tome. Iako trenutno više volim da radim u timu, kada je tu neko da pruži pomoć. To je verovatno i neka vrsta još uvek nepobeđenog straha i toga da smo mi sami sebi najveći kritičari.

danijela1 danijela2Moja želja da napredujem i da samostalno radim, odvela me je do poteza na koji sam sada jako ponosna. Zahvaljujući devojci koju sam spomenula gore, dobila sam informacije o jednoj firmi i odlučila da probam sa volontiranjem. Tog 1. maja poslala sam mail firmi. Pitala sam da li postoji mogućnost da ja kod njih volontiram/učim Front End. Na moje veliko oduševljenje, prihvatili su me bez problema. Složila sam se sa njihovim pravilima kojih sam se morala pridržavati. I na obostrano zadovoljstvo krenula sam sa radom.

Meni je sada cilj da ja naučim što više mogu, jer sam primetila da me kodiranje odvuče u skroz neki drugi svet i da me isključi od briga, problema i nebitnih stvari. Zapravo, ispunjava me i ja se ovde u potpunosti pronalazim. Za sada u firmi dobijam sajtove, malo lakše, jer sam tako i tražila da bih mogla da učim polako i sigurno. Sada znam da sam dugo čekala na sve ovo, a nije trebalo tako. Smatram da i za nas žene ima mesta u ovom poslu i koliko god da je momaka više, žena je u odnosu na prethodne godine, sve više. Moram da napomenem da su svi uvek tu da rado pomognu. Do sada nisam naišla na nekog ko ne želi da izađe u susret. Dobijala sam razne savete po pitanju knjiga, razne linkove za učenje koji su svakako dobrodošli.

Danas znam da sam gubila vreme na poslove koji su donosili samo brige i platu koja je bila taman toliko da se preživi  mesec dana. Radila sam poslove koji me nisu zanimali, koji su samo trošili moju energiju. Sada želim da svoje vreme iskoristim pametnije.  Želim da učim, radim i da probam da se na bilo koji način odužim ljudima iz firme koji su mi mnogo pomogli.

U svemu možeš uspeti, za sve postoji rešenje ako to stvarno i iskreno želiš.

 


 

Ovako je Bojana Cvetkov ukratko opisala svoje korake ka Programiranju.

*Priložene fotografije su samo neke iz kolekcije Bojaninih radova.

 

Ako je još neka od vas zainteresovana da na isti način ohrabri buduće članice Informacionih Tehnologija, može nam se javiti.  Svrha projekta ITGIRLS i jeste da se međusobno bodrimo i pomažemo. Momci su takođe pozvani, jer mi ne želimo da se izdvajamo, mi samo želimo da i uz vašu pomoć postanemo bolje.