Mina Boström Nakićenović – Softverski inženjer sa sjajnom pričom

Mina Boström Nakićenović – Softverski inženjer sa sjajnom pričom

Mina Bostm Nakićenović, žena s impozantnom karijerom u oblasti tehnologije. Dospela je na visoko 3. mesto na listi najuspešnijih softverskih inženjera u Švedskoj, u kojoj godinama živi i radi, i time je najbolje plasirana ženska osoba do sada, na ovoj listi.  Kakva su njena iskustva i viđenja IT scene u Švedskoj i Srbiji, čime se ona zapravo bavi, i druge interesantne pojedinosti – saznajemo iz prve ruke ☺

  1. Koliko dugo se bavite Software development-om? Šta vam se najviše dopada u ovoj oblasti i kako ste se odlučili za nju?

Ne spadam u osobe koje su prvi program napisale sa jednocifrenim brojem godinama, i koje su od malih nogu znale da će da se bave programiranjem i računarima. Prvi program sam napisala tek u srednjoj školi, u klupama Matematičke gimnazije. To mi se dopalo, ali ne toliko da zaseni tadašnju ljubav prema matematici i fizici. Tek sam na Elektrotehničkom fakultetu odabrala Računarsku Tehinku i Informatiku. Taj mi je smer delovao najinteresantniji, a  istovremeno i najženstveniji. U haljini i sa štiklama može da se sedi i programira, dok je nemoguće biti tako obučen u laboratoriji, i baviti se elektronikom. Što sam više učila o programiranju i arhitekturi softverskih sistema, to sam sebe sve više nalazila u tome. Diplomirala sam na ETF-u pre skoro 20 godina, a kasnije i magistrirala na istom fakultetu. Od tada se neprekidno bavim razvojem softvera. Najviše sam radila kao developer i arhitekta softverskih sistema, a sada sam šef razvoja.

Po meni je razvoj softverskih sistema jedan izuzetno kreativan, pravi inžinjerski posao i ja zaista uživam u njemu. Za svaki problem postoji više rešenja, uvek postoji više načina kako jedan softverski sistem može da se realizuje i implementira. Izazov je odabrati ono pravo rešenje, ono koje je najbolje za datu situaciju i u datom kontekstu, i koje stvara najveću upotrebnu vrednost kod klijenta. Tako, to kombinovanje rešenja, balansiranje između različitih mogućnosti kao i konstantno smišljanje novih rešenja, čini moj posao izuzetno zanimljivim.A činjenica da će nekom već sutradan taj softverski sistem biti od koristiti čini tu satisfakciju kompletnom.

  1. Kada i kako ste se opredelili da živite u Švedskoj? 

U Švedsku sam se preselila 2000. god, kada je bio jedan od najvećih IT boom-ova u Evropi, i kada je bilo relativno lako naći posao u inostranstvu, sa ovom strukom naravno. U to vreme su mnoge bliske osobe iz mog okruženja našle poslove u inostranstvu, pa je to i mene podstaklo. Privuklo me je iskustvo da radim na projektima sa najnovijim tehnologijama, i da stenkem  internacionalno iskustvo. Izbor Švedske je bio nekako slučajan, po preporuci jednog druga. Mislila sam da ću ostati samo godinu-dve, ali mi se dopalo pa sam ostala. To je bio odličan izbor pošto je Švedska jedna od vodećih zemalja u Evropi, što se razvoja softvera tiče. Po mnogim istraživanjima Šveđani spadaju među najkreativnije ljude na svetu. To njihovo out-of-the-box razmišljanje se zaista oseća svuda, i meni se to veoma dopada.

Moram da istaknem jednu veoma bitnu stvar koja mi je olakšala nalaženje posla u inostranstvu. To je odlično obrazovanje koje nosim iz Srbije. Kada sam aplicimina-codenightrala za posao u Švedskoj, sve se odigralo munjevitom brzinom. Imala sam osećaj da su mi, sa tim našim obrazovanjem, sva vrata bila otvorena. Ne samo meni, već i svim mojim kolegama sa sličnim obrazovanjem. Na primer, kombinacija Matematičke gimnazije i Elektrotehničkog fakluteta zaista otvara sva vrata što se zaposlenja tiče. Ne samo da čovek može da nađe zanimljiv i dobro plaćen posao, već čovek može da bira između puno zanimljivih i odlično plaćenih poslova. Dodatna olakšica je, naravno, što se u ovoj struci broji znanje programskih, a ne lingvističkih jezika.

3. Gde trenutno radite? Recite nam nešto ukratko o sadašnjoj kompaniji i svojim zaduženjima u njoj. Opišite svoju sadašnju poziciju.

Radim u kompaniji koja se bavim razvojem softvera za kupovinu i prodaju vrednosnih papira i akcija na elektronskim berzama, tzv softver za electornic trading sisteme. Naše proizvode koriste najpoznatije evropske banke.

Trenutno radim kao šef razvoja, i u mom timu su iskusni senior developeri i arhitekate sistema, koji razvijaju osnovne, core server komponente tog sistema. Pored toga što vodim tim, najviše se bavim arhitekturom i dizajnom sistema, kako na mikro nivou (arhitekturom komponenata sistema) tako i na makro nivou (arhitekturom celog sistema, tj integrisanih sistema). Ali i dalje po malo programiram pošto smatram da su najbolje arhitekte softverskih sistema one koje aktivno učestvuju i u implementaciji istih, a ne samo u dizajnu.

4. Koje razlike biste istakli u odnosu na Srbiju, a da se tiču radnog okruženja, metoda, organizacije unutar kompanija?

Po diplomiranju, radila sam 3 godine u Srbiji i skoro 17 godina u Švedskoj i s toga nisam sigurna da je moj odgovor na to pitanje dovoljno objektivan. Čak i moja kompanija, koja je bila izvorno švedska, ima predstavništvo u Beogradu, sa kojim imamo blisku saradnju. Dakle, na osnovu onog što znam rekla bih sledeće. Mislim da su radna okruženja i mentalitet ljudi dosta slični u obe zemlje. Razlika je u tome što u Srbiji ima dosta firmi koje još uvek imaju tradicionalnu, strogo hijerarhijsku organizaciju sa tradicionalnim tipom menadžmenta – piramidne strukture. Švedske firme su u većoj meri usvojile modernije trendove, i više eksperimentišu sa različitim organizacionim strukturama unutar firmi i raznim tipovima menadžmenta. Isto mislim da u mnogim Švedskim firmama ima više prostora za inovaciju i eksperimentisanje, dok su većina srpskih firmi prilično fokusirane samo na zaradu. S druge strane, svi znamo koliko se razlikuju ekonomske situacije u te dve zemlje, kao i pristupačnost skupim softverskim alatima, opreme i kursevima, pa je onda to i razumljivo.

5. Koliko se sama IT scena u Švedskoj razlikuje od srpske? Da li tek treba da dostignemo njihov standard?

Kao što već rekoh, Švedska je jedna od vodećih zemalja u Evropi, što se razvoja softvera tiče, pa je samim tim IT scena u Švedskoj interesantnija i pruža više mogućnosti. Iako ima puno stranih kompanija koje su otvorile predstavništva u Srbiji, to je uglavnom off-shoring što znači da te firme nisu prebacile svoj core development u Srbiju. Samim tim se njihov glavni business development ne odigrava u Srbiji, ali to zavisi od opšte ekonomske situacije. Na primer, u svetu finansija i oblastima trading sistema kojima se ja bavim, tržište u Srbiji je nerazvijeno u odnosu na Švedsku. Off-shoring je dobar za Srbiju pošto donosi novac. A da bi glavni business development bio u Srbiji, ekonomija treba da bude na odgovarajućem nivou.

6. Kakva iskustva nosite sa prethodnih zaposlenja? Šta je, do ovog momenta, bilo najvažnije što ste naučili, nešto što vam je najviše pomoglo u razvoju karijere?

Jedna od najvažnijih stvari, koja je doprinela mom profesionalnom sazrevanju, jeste dobro radno okruženje. Na prvom mestu inspirativne kolege, a isto tako i odlični šefovi. Šefovi koji su me podržavali i dopuštali da sama nađem svoj put u toj mojoj karijeri softverskog inžinjera. Davali mi slobodu da isprobam mnoge ideje, i time omogućili da mnogi moji potencijali procvetaju – u bukvalnom smislu te reči. Nije dovoljan samo potencijal za nešto, npr tehnička kompetentnost – osoba mora da bude u odgovarajućem okruženju da bi se taj potencijal ispoljio i razvio na pravi način.

Na kraju želim da spomenem i mog muža Gustava. Iste smo struke pa često i pričamo o njoj. On uvek voli da iznosi dobre argumente i razmatra moje ideje sa raznih aspekata, čime me inspiriše da nađem još bolja, inovativnija i zanimljivija rešenja. Zato kažem, u šali, da je on moj ”lični recezent”.

7. S obzirom da ste redovan učesnik na raznim konferencijama, šta možete reći o ovom iskustvu? Zbog čega su konferencije značajne, koje su njihove glavne pozitivne odlike?

Konferencije su višeznačno korisne. Čovek na njima uči nove stvari, upoznaje nove inspirativne ljude. Sluša iskustva drugih ljudi, prezentuje sopstvene ideje. Dobija inspiraciju za nove ideje. Kao govornik ja se razvijam i profesionalno, ali i sazrevam kao ličnost. Na konferencijama ostvarujem dragocene lične kontakte sa vodećim svetskim stručnjacima.

Muž i ja često vodimo i našu trojicu sinova na konferencije gde se, istovremeno sa predavanjima za odrasle, organizuju i radionice za decu, sa dečijm programiranjem. Gde deca mogu da prezentuju o okviru KidsKeynote-a, kao npr Agile Lean Europe konferencija. Time ih polako uvodimo u taj lepi svet programiranja i istovremeno im otkrivamo zadovoljstvo prezentovanja sopstvenih ideja. Zajedno putujemo i svako nauči po nešto novo.

Letos smo održali jedno neobično predavanje, sa jednim od sinova, koje je realizovano kao mala pozorišna predstava, sa sasvim ozbiljnom temom o Enterprise Arhitekti i ulozi Product Owner-a u jednoj organizaciji.

  1. Šta biste vi lično voleli da se na konferencijama promeni, ako postoji nešto što bi se moglo poboljšati?

Dužina i format predavanja. Najbolje je kada se u programu kombinuje klasičan format predavanja, od po 1h, sa kraćim predavanjima, od po 15min, i open-space sesijama. Isto bih volela kada bi bilo više konferencija koje, istovremeno sa predavanjima za odrasle, organizuju i radionicame za dečije programiranje. Sigurna sam da ima još porodica koje bi uživale u takvim konferencijama, baš kao što i moja porodica već uživa.

9. Šta agile and lean philosophy predstavlja?

Ukratko, suština agile softver developmenta je u sledećem: sisteme treba dizajnirati tako da mogu da se promene na lak i brz način, u skladu sa promenama na tržištu i u skladu sa čestim promenama zahteva klijenata. Isto važi i za procese koji se koriste. Fokus treba da bude na zadovoljstvu klijenta i na kvalitetu proizvoda, što se ostvaruje konstantnim testiranjem celog sistema, na svim nivoima (automated tests), konstantnom integracijom svih delova sistema (continuous integration), kao i konstantnom saradnjom sa klijentom. U lean developmentu je glavni fokus na eliminisanje postojećeg waste-a u sistemu, kao i na vrednosti koju taj softverski sistem stvara u rukama klijenata.

10. Čime se vi vodite kada se nađete u ulozi govornika? Kako preneti korisne informacije slušaocima u što sažetijem obliku? Šta vi najčešće savetujete i šta vas najčešće pitaju?

Nije lako održati dobro predavanje – ono mora da bude i stručno dobro, ali i zanimljivo i zabavno, da bi se osvojila pažnja publike. Ljubav prema konferencijama mi je usadila mama, koja je isto bila elektroinžinjer. Ona mi je ukazala na važnost dobrog storytelling-a prilikom prezentovanja. Vodeći se tim njenim dobrim savetom, ja obično upakujem moje stručne ideje u jednu lepu priču, začinjenu nekom dobrom metaforom. Ubacim i po koju šalu, publika voli da se nasmeje. Isto, veoma je bitno sve zasnovati na dobrim primerima iz prakse. Samo lepa priča ili lepa teorija ne vredi puno, ako se ne zna kako je ta ista primenljiva u praksi.

Ja sam, inače, sebe zaista našla u ulozi govornika na konferencijama. Uživam i u pripremi predavanja, kao i u samom prezentovanju. Osećam kao da sam samoj sebi i scenarista, i režiser i glumac na tim predavanjima. Naročito je divan osećaj kada uspem publici da prenesem poruku koju sam htela.

Snimci sa nekih mojih predavanja se nalaze na mom YouTube kanalu.

  1. Kakva je situacija što se tiče udela ženske populacije u IT-ju u Švedskoj? Koliko žena se opredeljuje za ovu oblast?

U Švedskoj je nažalost taj odnos mnogo gori nego u Srbiji. Dok u drugim strukama ima puno žena, i to na visokim položajima (u Švedskoj vlada velika ravnopravnost među polovima), među inžinjerima ih nema. Švedska država pokušava da promoviše inžinjersku struku među ženskom populacijom. pa je počela da organizuje plaćene inžinjerske prakse za gimnazijalke.  Odrasla sam u porodici u kojoj su i mama i sestra elektroinžinjeri. U Švedskoj su takve porodice retke. U pogledu procenata žena među inžinjerima Srbija je mnogo modernija zemlja.

  1. Od momenta kada ste vi ušli u svet software developmenta, do danas, koliko se toga promenilo, odnosno – koliko novina se pojavilo? Koliko je konstantnog usavršavanja potrebno da bi se išlo u korak s napretkom tehnologije?

Svi znaju da se tehnologija menja maltene preko noći, mada nisu uvek najmodernije svari i najbolje. Ja naravno konstantno učim nove stvari i smatram da je to divno. To uopšte ne doživljavam kao neki pritisak, naprotiv. Kod mene postoji istinsko zanimanje za tu oblast, zbog koga stalno pratim najnovija saznanja. I radoznalost da primenim nove stvari, da eksperimentišem i isprobam nove tehnike.

  1. Šta je, po vašem mišljenju, najvažnije prilikom rada u timu? Na šta treba obratiti pažnju kada ste na čelu tima?

Po meni, najbolji šefovi su oni koji omogućavaju razvoj potencijala drugih osoba u timu. Fokus ne treba da bude na samim rezultatima, već na stvaranju takvog radnog okruženja koje daje najbolje rezultate. Kada su ljudi motivisani i dobro se osećaju, onda su najkreativniji i dobri rezultati dolaze sami po sebi.

  1. Možete li da izdvojite neki projekat koji vam je posebno ostao u sećanju (neki najinteresantniji, možda nešto što vam je predstavljalo najveći izazov).

Pravljenje nove komponente našeg trading sistema, sa posebnim mehanizmom koji omogućava da se nove poruke finansijskog protokola distribuiraju stalno, dinamički u runtime-u, i tako rašire po celom sistemu, po principu kompjuterskog virusa. Bilo je zabavno implementirati tako jedan ”dobar i koristan” virus, iako smo malo strepeli kada smo sistem puštali u proizvodnju – sama činjenica da radi po principu virusa izazivala je mali osećaj strepnje.

Na moju inicijativu, cela arhitektura i mehanizam te nove komponente je implementiran po Lean Startup principu. Vodili smo se idejom da prvo napravimo MVP – Minimun Viable Product, pustimo ga u proizvodnju tako da klijenti odmah imaju koristi od njega, a onda ga nadograđujemo prema potrebama. Takva metodologija se pokazala veoma dobrom, i ja je često primenjujem na dizajn arhitekture sistema. Počne se uvek od Minimum Viabile Solution (MVS) i posle nadograđuje prema potrebama.