Intervju s Valerijom Spasojević, osnivačem HLT Studija

Intervju s Valerijom Spasojević, osnivačem HLT Studija

Upoznajte Valeriju Spasojević – osnivača HLT Studija, zaljubljenika u programiranje, dizajn, robotiku.

 

1. Čime se trenutno baviš? Predstavi nam HLT studio i koje su tvoje odgovornosti i zaduženja.

HLT STUDIO je nastao kao ideja kada sam imala 16 godina, gde sam poželela da okupim ljude različitih interesovanja kako bi radili ono što vole i gde bi imali svu slobodu, tako da je to bio sklop dizajnera, programera, robotičara. Posle nekoliko godina provedenih u industriji rešila sam sa 20 godina da tu ideju i realizujem i tako je nastao HLT. Kao osnivač nekako se bavite svim segmentima, od organizacije, pa do knjigovođe 🙂

2. Šta sam naziv znači, odnosno – šta skraćenica HLT predstavlja?

HLT je skraćenica od HOPE, LOVE, TRUST – ono što zapravo HLT i treba da predstavlja.

3. Pre svega, ti se nekoliko godina baviš FE tehnologijama i dizajnom. Šta ti se tu najviše dopalo, a šta ti je, možda, bilo teško?

Kao malu me je dosta interesovalo i baš mi je bilo teško da se fokusiram šta je to što ja želim. Shvatila sam da me podjednako interesuje dizajn i programiranje, pa sam rešila da te dve strasti spojim i da postanem Frontend developer. Ono sto bih smatrala izazovom jeste to što konstantno izlaze nove biblioteke / frameworci pogotovo u Frontend developmentu, pa je potrebno da non-stop budete u toku, što je ponekad i teško ukoliko želite da ispoštujete sve rokove i da isporučite kvalitetnu aplikaciju.

A evo i jednog interesantnog članka koji je Valerija priložila.

4. Kako si odabrala baš ovaj poziv? Šta je to što te je privuklo i kada?

Kao mala sam provodila dosta vremena pored računara, pokušavajući više da shvatim kako i šta je napravljeno. Onda sam sa 12 godina dobila internet i tad počinje cela priča. Videla sam da na interentu postoje neki sajtovi i interesovalo me je kako se to pravi, kako sve funkcioniše i tako sam zaplovila u ceo taj svet.

5. Šta je prvo što si naučila?

Prvo sto sam naučila je bio WML, kada sam kretala to je bila preteča HTML-a

6. Predavala si robotiku ranije. Kakvo je to iskustvo bilo?

Predavanje robotike mi je bilo izazovno iz razloga što sam uglavnom radila sa decom manjeg uzrasta, pa sam morala da promenim i način razmišljanja kao i pristup. Da naučim kako njima da objasnim šta je motor, senzor… jedno od prelepih iskustava.

7. Šta je, po tvom mišljenju, bitno da predavač poseduje, kako bi preneo znanje na što bolji način?

Verovatno da nauči da ne treba druge da uči šta da gledaju već gde da gledaju. To sam najviše naučila uz rad sa decom.

8. Učestvovala si u danu posvećenom Adi Lovelace. Kako je to proteklo i šta je tu ostavilo najjači utisak na tebe?

Iako je fokus bio na devojkama u IT-u, na mene je ostavilo najveći utisak broj mladih ljudi koji su se pojavili, mislim da je najveći problem kako i gde krenuti posle studija (bez obzira na pol). Zaista jedno divno iskustvo, sa velikim naletom energije i motivacije.

9. Imaš li ti svojih uzora?

Kada sam bila manja volela sam dosta da čitam o Tesli i nekako je on bio moj najraniji uzor. Kasnije su to bili profesori/direktor Politehnike (škole koju sam završila) koji su me naučili šta znači ne odustajati. A i u nekom srednjoškolskom uzrastu imala sam čast da upoznam Ivana Minića, Ivana Rečevica, Srđana Ercega, Jovanu Tripunović, Tanju Milovanović čije priče ili njihov pristup prema meni su me inspirisali da ja uradim nešto.

10. Učestvovala si na mnogim projektima, možeš li neki da izdvojiš kao posebno tebi drag ili bitan za dalju karijeru?

Bez obzira što sam više u programiranju nego u robotici, nekako projekti što se tiču robotike su mi i najdraži, tako da bih izdvojila jedan koji sam radila u srednjoj školi, više kao istraživačku tezu, a to je “Regeneracija kostiju pomoću nanorobotike”.

11. Ispričaj nam o NASA Space App Challenge. Predstavi nam ukratko svoj projekat, uz pomoć kojeg si osvojila prvu nagradu.

Nasa Space App Challenge održava se na globalnom nivou svake godine, dobijaju se 4 različite teme i nekoliko problema u okviru njih da se rese (Robotika, Svemir, Senzori itd) za 24h. 2014 godine je održan i kod nas, nažalost nije bio veliki odziv, pored 4 tima, Dušan Gladović i ja smo rešili da radimo u temi Robotika i pravljanje pametnog odela za astronaute, osvojili smo prvu nagradu kod nas. Posle nekoliko meseci smo spomenuti od strane Open Nasa kao jedan od najinovativnijih projekata koji rešavaju problem u svemiru.

12. Da li trenutno nešto učiš (I šta, ako učiš)?

Ove godine sam rešila da upišem online studije američkog Univerziteta u Kaliforniji, smer Computer Science. Pored toga svakako je da uz posao se trudim da stalno napredujem sa tehnologijama, tako da je u poslednjih par meseci fokus na React.js

13. Šta je tvoj moto?

Konstantno napredovanje i rad na sebi. I ono što smatram jako bitnim jeste da se ne zapostave dečiji snovi, iako na prvi pogled deluju nemogući za ostvarivanje, ponekad je samo potrebno pogledati iz drugog ugla.