Jaz između roditelja koji ne razumeju gejming i njihove dece gejmera

Jaz između roditelja koji ne razumeju gejming i njihove dece gejmera

Milica Crkvenjakov je gejm dizajnerka i spisateljica iz Novog Sada. Oduvek se zanimala za gejming i rad sa mladima, te se iz toga rodio projekat „Roditelji Gejmera“, koji ima za cilj da premosti jaz između roditelja koji ne razumeju gejming i njihove dece gejmera. Roditelji Gejmera je mesto za sve roditelje koji žele da budu deo gejmerskog života svoje dece, objašnjavajući sve od gejmerskog slenga do načina na koji mogu da učestvuju u gejmingu, koristeći se praktičnim savetima i iskustvima roditelja mladih gejmera. Smatra da uz zajednični rad, možemo da promenimo mišljenje šire populacije o igrama, pokažemo koliko pozitivnih stvari može doći iz gejminga i podignemo igre na nivo edukativno-umetničkog medija koji i jesu. Više o temi možete poslušati u podcastu u kom će Milica učestvovati. 

Koju vrednost imaju igrice u odrastanju?

Mislim da igre nisu ključne za srećno odrastanje, isto kao što nijedan medij nije, ali mislim da postoji mnogo toga što mogu da pruže. Nemaju svi priliku da u životu posete Italiju, ali ja se sećam da sam se kao mala pentrala po Koloseumu u Assassin‘s Creed-u. Takođe, gejming za mene, bar dok sam bila mlađa, nikada nije bio izolovano iskustvo, to je bio način na koji sam se družila sa braćom, igrali smo zajedno. Igre su bile veliki deo mog detinjstva, ali takođe nisu bile deo detinjstva mnogih – i ispali su super. Mislim da nije toliko bitno da li su igre vredne u odrastanju, već kako pomoći deci kojoj jesu važne da imaju zdrav odnos sa njima i svetom oko sebe.

Šta je to što najčešće brine roditelje gejmera?

Iskreno, mislim da ih brine sopstveno neznanje. Ako je verovati medijima, igre su najveće zlo na svetu, i ako se roditelji ne potrude da edukuju sebe o igrama koje njihovo dete igra, i nisu tu da usmeravaju decu – kao što bi ih usmeravali za, na primer, knjige ili filmove – onda mogu samo da stoje sa strane, gledaju dete kako igra nešto u čemu oni samo vide ubijanje i rat, i onda odu na internet portale i čitaju priče o deci koja su stradala od toga što su previše igrala igre. Mislim da prvo treba da se edukuju o igrama, onda da pričaju sa svojim detetom o igrama na konstruktivan način i iskrenim zanimanjem za taj hobi, pa tek na kraju da oforme svoje brige i strahove.

Koju literaturu preporučujete za edukovanje roditelja o gejmingu?

Na žalost, postoji veoma malo materijala za roditelje o igrama na srpskom jeziku, što je jedan od razloga zašto sam osnovala Roditelji Gejmera. Tamo mogu da nađu osnovne informacije o igrama i da se raspitaju o brigama koje imaju, kao i da čuju iskustva drugih roditelja. Ako ih zanima dublje, toplo preporučujem podcast Psychology of Games, kao i knjige Lise Guernsey, u kojima objašnjava vezu između dece i ekrana, pogotovo mlađe dece.

Malo je tužno što danas izlazi nenormalan broj novih igara svaki dan, a igrači se opet fokusiraju na jedan minijaturni broj istih igara, često iz jedne franšize. Volela bih kada bi malo proširili vidike, pogotovo na indie igre. Mislim da CS, COD, LOL i slične imaju mesto u gejmingu, ali da ne bi trebalo da bacaju sneku na sve druge igre. Definitivno treba dati priliku igrama kao što su Unravel, Psychonauts, Hue i Never Alone, da nabrojim par.

Da li i koje igrice najčešće igraš?

Nekada sam puno fokusa stavljala na LoL, zato što mi je to bio način da provodim vreme sa društvom koje ne živi u istoj državi. Ali sada kada imam mnogo manje vremena da posvetim igrama, trdim se da nalazim one koje imaju zanimljive i inovativne mehanike. Volim dobru priču, ali znam da verovatno neću stići da odigram igru do kraja, tako da mi je mnogo bitnija mehanika.

Kako se odlučila za posao game dizajnera?

Oduvek sam se bavila pisanjem, ali kada sam počela da to radim profesionalno, shvatila sam da sam previše ekstrovertna za to, i da želim da radim sa ljudima. Kako mi je gejming oduvek bio strast, a gejm dizajn je nešto što prirodno povezuje pisanje sa radom u timu, to je bio očigledan izbor za mene.

Koje veštine su potrebne za taj posao?

Sa jedne strane, bitno je imati u glavi što opširniju biblioteku igara iz kojih mogu da vučem inspiraciju, ali takođe mislim da mi dosta pomaže to što sam dosta čitala ceo život, pa mi ne fali ideja za plot-twistove. Sa druge strane, treba imati strpljenja da učiš stvari koje te ne zanimaju. Ako imaš scenu sa vazdušnim balonom, moraš da naučiš kako vazdušni balon funkcioniše, inače ćeš ubaciti nešto glupo i igrači koji se razumeju će primetiti.

Koje alate najviše koristiš?

Papir, olovku i Pinterest. Najbitnije je zapisati sve što ti padne na pamet, skicirati sve što ne možeš rečima da iskažeš i naći dobre reference preko kojih ćeš timu preneti svoju ideju. Svako gleda na igru iz svog ugla, gejm dizajner mora da gleda iz svih.

Na kojim portalima se informišeš o novostima iz oblasti game dizajna?

Iskreno, jako sam loša sa praćenjem vesti. Uglavnom se oslanjam na ljude oko sebe da mi prenose bitne informacije, i pratim na društvenim mrežama omiljene studije, developere i dizajnere. Ako mi baš dođe da pogledam šta ima novo, obično odem na PC Gamer ili Gamasutra.

Na kakvim igricama radiš?

Najviše radim na HOPAma (hidden object puzzle adventure), to su igre koje ruše dosta stereotipa o igrama, koliko god se „ozbiljnim gejmerima“ možda činile dosadne. Uglavnom su nenasilne i nisu bazirane na refleksima, nego rešavanju zagonetki i puzli. I ciljna grupa nam je nekonvencionalna, pošto joj pripada malo starija populacija. Mada mislim da i dosta mladih igra HOPE, samo ne govore to tako otvoreno pošto misle da nije dovoljno „kul“. Radila sam i na free-to-play igrama, i oba zahtevaju dosta rada, samo drugačije pristupe. Treba znati snaći se u šablonu.

Da li imaš mentore ili uzore? Gde pronalaziš inspiraciju?

Michel Ancel mi je najveći uzor što se tiče dizajna, a za mentorstvo jako puno dugujem svom producentu. Naučio me je jako puno toga što znam i primenjujem. Kada radiš u specifičnom žanru, kao što radimo, treba znati cake koje dolaze s iskustvom, tako da mi jako puno znači što imam nekog iskusnog sa kime radim. Inspiracija zna da presuši, ali onda se treba vratiti korenima, odigrati par igara, brejnstormovati sa nekim i prosto dođe opet.

Koji savet bi poslala svim budućim game dizajnerkama?

Treba znati kada si u pravu, a kada nisi. Ako misliš da je nešto dobra ideja, bori se za to, ali slušaj i ljude oko sebe. U tome je fora sa gejm dizajnom: mi sami ne možemo ništa, moramo da se oslonimo na svoj tim, tako da im veruj kada te savetuju i nađite najbolje rešenje zajedno.

Nevena

Lovac na izazove po izboru, regruter usled spleta okolnosti.

No comments yet. Be the first one to leave a thought.
Leave a comment

Leave a Comment